Недеља, 7. 12. 2003.

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Њ.К.В. престолонаследник Александар Карађорђевић, одговара на питања “Гласа” о повратку монархије у Србији

Време је за слогу

Претендент на српски престо, уверен је да ће круна донети земљи стабилност, јединство, демократију и да “без краља не ваља”

После трећих неуспелих председничких избора и уочи гласања за парламент, на политичкој сцени Србије поново ври од обећања и дуела политичких странака о томе ко је бољи за грађане и државу. У том међупростору, по други пут за 12 година, поново је оживела идеја о повратку монархије и краља као спас из својеврсног ћорсокака у који смо запали. За то се, на изненађење многих, заложила и Српска православна црква. Монархисти у “срцу и души” с радошћу су дочекали обнародовање документа којим се предлаже замена републике уставном парламентарном монархијом, док су се заклети републиканци чудили зашто се не одустаје од идеје за коју мисле да је време одавно прегазило.

После саопштења Цркве, њ.к.в. престолонаследника Александра Карађорђевића и чланова Крунског савета, јако је порасло интересовање за додатна објашњења и такорећи не прође дан а да се у медијима не појави нешто о монархији, “за” њу или “против”. О томе зашто је за Србију у овом тренутку уставна парламентарна монархија најбоље решење, за “Глас” коментарише Њ. К. В. престолонаследник Александар Карађорђевић. Разговарали смо у Плавом салону Краљевског двора на Дедињу, који је изградио краљ Александар Први, деда Њ. К. В.

Династији Карађорђевић јесте учињена неправда 1945. али зашто сматрате да је баш сада најбоље време за повратак монархије и да ће круна донети толико жељену стабилност у сиромашној земљи, растрзаној политичким размирицама?

- За стабилност, јединство и континуитет право време је сваког дана. Циљ је да се све учини да демократски процес функционише. Краљ краљује, а влада управља земљом. Нажалост, имали смо неуспешне председничке изборе. То је страшна цена коју наш народ мора да плати. Ствара се лоша слика о земљи како у самој земљи, тако и у иностранству. Мој предлог је да учинимо све да се ствари у нашој земљи врате, да поштујемо све политичке партије и демократски процес.

Судећи по изјавама чланова Крунског савета и загрижених монархиста, могло би се закључити да без краља у Србији нипошто не ваља?

- Постоје добре и лоше републике, добри и лоши монарси. Али, ако погледате у Европској унији, па и изван ЕУ, постоје веома добре уставне парламентарне монархије. Тај систем је у пуној мери демократски и у њему се поштују све вероисповести, сва политичка уверења, људска права и права етничких група. Можда би та изрека требало да гласи “без краља и без стабилности не ваља”. Наравно, краљ мора да поштује свакога. Без изузетка. Да поштује све вероисповести, све етничке групе и допусти влади да обавља своје свакодневне послове и да управља земљом. Зато у оба система, и у републикама и у уставним парламентарним монархијама, морају постојати услови за скупштину. И ти избори морају да успеју.

Опоненте интересује на чему се уопште заснива идеја да монархију треба вратити после 68 година? У време кад је чак и круна највеће и најпознатије монархије у кризи?

- Као што сам већ рекао, прави тренутак је сваког дана, а због очувања стабилности и демократије, не смемо више да губимо време. Што се тиче наводних оптужби на рачун највеће и најпознатије монархије, то је чисто ђубре. Та монархија на коју се такве алузије односе је свакако Велика Британија. Та монархија чврсто стоји, а само захваљујући једном појединцу и томе што су медији пратили ту причу, створен је један негативан публицитет, али овог тренутка док ми разговарамо, та монархија чврсто стоји. Многе су лажи изречене у последње време и ја гарантујем 100 посто да су то лажи.

Да ли је управо обелодањена идеја о повратку монархије Ваша жеља или је то заједничка процена са Вашим сарадницима?

- Будимо отворени, ја сам оно што сам. Мој предак је Карађорђе и ја сам веома поносан на то, његова крв тече мојим венама. Очигледно је да би, после 200 година, требало да покушамо да остваримо оно што мислим да је добро за наш народ. Да вратимо стабилност и самопоштовање свих грађана. Следеће године славимо двестагодишњицу модерне српске државе и ја сам тај који читаву ову ствар покреће напред. Оно што желим је да се крене напред и да се наша земља врати у светске токове. А да Влада коју је изабрао народ може коначно да се посвети задацима да управља земљом.

Због чега одбијате референдум грађана о монархији и истовремено од међународне заједнице очекујете подршку?

- Постоји више начина да се успостави један облик државног уређења или један облик устава. Сада је пред нама задатак да се сви наши грађани осећају добро у вези са уставном парламентарном монархијом. Веома је важно да се зна парламент и да избори 28. децембра успеју. После тога то новоизабрано тело мора најозбиљније да размотри шта је потребно нашој земљи. И који методи морају бити употребљени да би се то увело у наше јавно мњење. Ово је још увек почетак за нас, ми смо овде тек две и по године. Ја бих се вратио много раније да није било режима који је радио на штету сопственог народа. Дакле, дискусија који ћемо устав усвојити, и како ћемо га усвојити, сасвим је отворена. Неки су за референдум, а неки за Уставотворну скупштину.

Од кога конкретно очекујете подршку из света, од рођака из краљевских лоза широм Европе или од међународних организација? Или и од једних и других?

- Ми смо суверена земља. И једино ми можемо одлучивати о својој судбини, онолико колико највише може наша Влада и наш народ. Наравно, биће коментара и неких неодобравања из иностранства на одређене догађаје који ће се десити, али није на страним силама да се мешају у то какав ћемо ми облик државног уређења усвојити. Стране владе су већ назначиле која је њихова жеља што се нас тиче, а то је пре свега стабилност. Ако погледате у ЕУ постоје и уставне парламентарне монархије и републике које свакодневно тесно сарађују. Ко је најближи савезник САД? Велика Британија, која је Краљевина. Зато упућујем свима упозорење, ми морамо сами да преузмемо одговорност за нашу земљу и онда ћемо стећи поштовање читаве Европе. То се зове влада у корист народа а самим тим, поштовање ће доћи само по себи.

Како тумачите подршку коју сте добили од СПЦ?

- То је дивно што се десило. Гајим најдубље поштовање за Његову светост патријарха Павла, за свети Синод и за читаву Цркву. Постоји традиција да Црква и Краљевина, односно круна, раде заједно за добробит народа. Али, и више од тога, ја гајим поштовање за све религије. А то је управо оно што је наш патријарх рекао, ако се само пажљиво прочита његово писмо. Мени је увек највеће задовољство да се сретнем са патријархом, као што сам учинио пре два дана, као што ми је задовољство да се сретнем и са другим вођама верских заједница. Сви поштују свакога. А уз то, у демократији свако има право да буде оно што пожели. Нема сумње да у нашој земљи живи већина православних Срба, али ми се сви слажемо и са осталима и то је оно што је добро, то је демократија.

Да ли ће монархија брже пунити новчанике и стомаке осиромашених грађана и како сте то замислили да остварите, ако је одговор потврдан?

- У томе и јесте суштина, да покушамо да се боримо против сиромаштва. Да побољшамо наше социјалне службе, систем здравствене заштите, а то једино може бити успостављањем стабилности и напорног рада владе коју је изабрао народ. Оно што ја предлажем функционише веома добро у осталим уставним парламентарним монархијама, а то је да је шеф државе тачка која обједињује све, тачка састанка свих, да шеф државе није шеф ниједне политичке странке, да поштује све политичке странке. Моја супруга и ја показали смо бригу за наш народ кроз хуманитарне активности, ми подржавамо процес у коме треба помоћи сваком, наравно да на том путу има доста проблема. Не само да смо се суочили са сиромаштвом, ми имамо одговорност и према избеглицама. Уколико будемо имали стабилну државу, моћи ћемо много ефикасније да се носимо са проблемима.

Да ли успостављање монархије неминовно руши државну заједницу СЦГ?

- Скрећем пажњу да у ЕУ постоје републике и уставне парламентарне монархије које свакога дана сарађују на општу добробит свих грађана ЕУ. Уз то, Председништво над ЕУ ротира се на сваких шест месеци. Некада је председавајући Европском унијом република, а некад уставна парламентарна монархија. Они се смењују. И могли бисмо и ми да се навикнемо на то овде. И просто не могу довољно да нагласим, да било република било уставна парламентарна монархија, ми немамо другог избора, него да сарађујемо једни са другима - ако желимо да будемо део ЕУ. Једноставно, не можемо да се сукобљавамо. Ми морамо да радимо на добробит свих. Можемо да почнемо већ сада.

Какви су ваши односи са црногорским принцем Николом Петровићем?

- Веома сам поносан што у мојим венама тече и црногорска крв. Принц Никола је мој пријатељ, као и његова породица и ми смо се много пута сусрели.

Како проводите време у Београду, како живите и чиме се бавите? Познато је да сте и Ви и Ваша супруга ангажовани у хуманитарном раду…

- Ми смо врло срећни што смо се вратили кући, то је увек био мој сан. Ја сам рођен 1945. на једном делићу Југославије, а то је био апартман хотела у коме сам рођен. Тадашња британска влада била је љубазна да тај апартман прогласи за југословенску територију. Ја сам био веома срећан када је 2001. тадашњи министар полиције СРЈ Зоран Живковић дошао у Лондон и вратио држављанство мени и члановима моје породице. Читав круг се тада био десио и затворио. А онда смо се у јулу 2001. вратили овде, где су мој отац и мој деда живели.

Морамо да саосећамо са проблемима који постоје у нашој земљи и морамо да помогнемо. Моја супруга је наставила свој хуманитарни рад захваљујући новој организацији Фондација “Принцеза Катарина”, а наставила је да ради и у оквиру своје организације “Лифе лине” у иностранству. Наравно, веома поштујем и хуманитарни рад принцезе Јелисавете. И сам сам се посветио томе да јој помогнем са својим контактима, а уз то покушавам да у земљу доведем инвеститоре и партнере за наша предузећа.

Били смо домаћини неколико конференција и састанака овде, путовао сам и у иностранство са нашим министрима, покушавајући да промовишем могућности за улагање у нашу земљу. И очекујем да ћу сарађивати и са новом владом на формулисању инвестиционе политике у нашој земљи, јер ми овде имамо велике могућности и велики потенцијал. Нашој земљи је хитно потребно да се обнови производња, да се отворе нова радна места и да се дође до новца, како бисмо сви боље живели.

Да ли су Ваши синови прихватили овдашњу културу и језик и да ли неко од њих намерава да настави школовање у Београду?

- Моји синови воле нашу земљу много, али кад смо се вратили овде одлучили смо да они заврше своје образовање тамо где су почели да студирају, да их не одвајамо од њихових универзитета тек тако. Они сваких неколико месеци долазе овамо, као што су дошли и за рођендан моје супруге прошлог месеца. Али, не могу да напуштају своје универзитете на дуже. Ускоро ће имати распуст и ми ћемо га, као породица, провести заједно непосредно после Божића. И пошто су они млади и веома воле спорт, ићи ћемо на Копаоник, где ће возити сноуборд.

Олга Николић

фото: Н. Јовановић